Nakon posmatranja komete C/1999 Linear S4, nastavili smo intenzivan rad i moze se slobodno reci da je kompletno nase posmatracko vreme posveceno ovom astronomskom dogadjaju. Obzirom da smo bili zadovoljni prvim posmatrackim rezultatima (iako je kometa bila slabijeg sjaja nego sto se to u pocetku predvidjalo) odlucili smo da pokusamo da je snimimo. Period od 21.07.-24.07.2000 godine je bio favorizovan po svim pitanjima vezanim za ovu kometu.
Nasa oprema (koja je koriscena i za snimak koji prilazemo) je sledeca: Teleskop Maksutov-Cassegrain Carl Zeiss 150/2250 mm na ekvatorijalnoj montazi. Za njega smo izradili poseban tronozac (tripod), jer je originalni noseci stub i postolje toliko masivno da nije pogodno za van-opservatorijski rad. Za njega takodje posedujemo pretvarac napona sa 12 V (iz akumulatora) na 220 V i 50 Hz, koji je izradio Mladen Veselic, clan nase opservatorije. Uredjaj pored toga omogucuje promenu frekvencije kojom se vrse fine korekcije hoda teleskopa po casovnoj osi sto je neophodno kod dugih ekspozicija. Takodje smo nedavno postavili i reduktor (1/450) na deklinacionu osu kojim vrsimo fina podesavanja i po ovoj osi. Paralelno sa teleskopom koji koristimo za kontrolu pracenja postavili smo teleobjektiv 65/300 mm kroz koji vrsimo smimanja. Koristili smo film Fuji Super G 800+ za koji od ranije znamo da ima vrlo fino zrno a veliku osetljivost (800 ASA).
Prilozeni snimak je nastao u petak 21.07 2000. godine u 22 sata i 30 minuta u selu Draca, 20 kilometara od Kragujevca, na nadmorskoj visini od 400 m. Ekspozicija je bila 20 minuta. Pracenje je moralo biti obavljeno po jezgru komete jer se ona vrlo brzo kretala medju zvezdama (zato su likovi zvezda izduzeni u linije) sto se pokazalo kao prilicno tesko ali je i taj problem uspesno savladan. Nas kolega Sasa Simic se pokazao kao odlican u tom poslu. Zbog svog specificnog polozaja kometu je prakticno bilo moguce snimiti samo u dve do tri ekspozicije u toku noci jer je moralo da se saceka da nastupi potpuni mrak, a kasnije u toku noci je bila suvise nisko nad horizontom. Pored toga nebo je bilo pretezno oblacno ali na svu srecu mesto gde se nalazila kometa (sazvezdje Velikog Medveda 09h 07m, 59°30) je bilo potpuno vedro.
I narednih veceri smo obavljali snimanja ali je prilozeni snimak potpuno reprezentativan, i ostali snimci su po izgledu komete vrlo slicni. Na fotografiji se dosta lako uocava dugacak jonski rep koji vizuelno nije mogao da se posmatra (barem ne sa nasim instrumentima), i kratak prasinasti rep koji se lako uocavao i pri vizuelnim posmatranjima. Moram na kraju da naglasim da je posle snimanja kometa Hyakutake i Hale-Bopp koje su bile veoma sjajne kometa Linear S4 za nas predstavljala pravi izazov. Veoma smo zadovoljni sto smo i nju uspesno snimili. Bilo bi nam jako drago da nam se jave drugi astronomi amateri sa svojim iskustvima ili sugestijama ili eventualno nekim pitanjem koje nismo razjasnili u ovom kratkom pregledu.
Vedro nebo.
NAPOMENA: Ovaj izveštaj je napisan u periodu kada je autor (Slobodan Nikolić) bio aktivan član astronomskog društva “Belerofont” iz Kragujevca. Za ovaj rad kao i za nastanak fotografije podjednako su zaslužni i tadašnji astronomi amateri Saša Simić i Vukota Babović sa opremom “Belerofont” opservatorije PMF-a u Kragujevcu.