Zadnja prilika za posmatranje i snimanje komete McNaught, barem za stanovnike severne hemisfere, nije se smela propustiti ni u Kragujevcu pa smo se Drago i ja za 3,5 minuta sve dogovorili i napravili mini plan. Obzirom da je 10.01.2007. normalan radni dan i da nam je radno vreme do 15³⁰, stvari smo spakovali prethodne večeri u kola i odmah po završetku rada uputili smo se pravo u selo Vučkovica (15 km od Kragujevca) na posmatračku lokaciju “Lipa”. Usput smo svratili do majke našeg kolege Mlađe da pokupimo njegov neprocenjivi APO refraktor “Scopos” (prečnika 80 mm) koja nas je samo zbunjeno gledala u stilu “čemu tolika žurba” mada je do sada i navikla da smo mi malo otkačeni.

Za ovo doba godine nebo je bilo perfektno vedro i prozračno, što je kao što znate i sami veoma bitno jer se kometa nalazi veoma nisko nad horizontom, pa sam “ožežio” po gasu mog Yuga da što pre stignemo. Na posmatračkoj lokaciji smo bili već oko 16²⁰ tako da smo uspeli da za 10 minuta sve postavimo na svoje mesto. Venera se već lako videla i Drago je krenuo sa goloočnim skeniranjem zone u kojoj se nalazila kometa McNaught.

I kao po običaju posle samo nekoliko desetina sekundi uzviknu: “Eno je !!!” U panici sam bacio foto aparat i usmerio pogled na tu stranu, kad ono stvarno! Iako je nebo još uvek bilo veoma svetlo dosta lako se videla bez ikakvih optičkih pomagala. Vratih se po svoj digitalni Canon Ixus 400 i tako posle kraćih podešavanja nastade prva fotografija…

Par minuta u tišini prepustimo se uživanju u predivnoj slici u okularu Scoposa. Izuzetan prizor! Predivne boje neba u raznim tonovima, narandžaste, crvene i plave, sa sjajnom kometom velikog i širokog repa. Šta ćeš više od života… Ipak vreme nam je polako isticalo i ako smo mislili barem nešto da snimimo moraćemo to odmah. Drago je rešio da pruži šansu Zenitu i filmu od 800 ASA, a ja sam se igrao sa mojim digitalcem. Snimci koji su nastali na filmu zaista nisu bili za neku širu prezentaciju (izgleda da je film kao sredstvo rada definitivno umro) iako se Drago svojski trudio. Ja sam koristio Canon-a koji sam onako iz ruke namestio na okular teleskopa i besomučno okidao raznorazne ekspozicije i pokušaje izoštravanja. Bilo je tu puno fotografija ali smo uz malo obrade u “Photoshopu” odabrali dve kao najbolje. Ako se uzme u obzir da su ekspozicije reda 0,5 do 1 sekunde, iz ruke, sa mukom fokusirane, uz uslove kakva nam je odredila još plus i sama kometa, onda slike i nisu ispale tako loše. Nama su se dopale, a vama (ovo pitanje se posebno odnosi na M. Gucića)?

Ionako kratko vreme za posmatranje prebrzo nam je prošlo jer smo se rastopili od oduševljenja. Mlađo, hvala još jednom za neprocenjivi “Scopos”!

Vedro nebo.