Posle meseci, nedelja i dana čekanja, došla je i ta subota 17.03.2007. kada se održava Mm 2007! Naziv Mm trebalo bi u stvari produžiti u Mmmmm kao onomatopeju uživanja u ovakvim događajima, posebno za nas iz “Aristarh”-a koji volimo druženje, posmatranje i sve ono što maraton sa sobom nosi.

Na Forumu AM-a su najavljeni raniji dolasci na Letenku od zakazanih 18 h pa se naša ekipa od 4 člana (Drago, Boki, Mladja i Smiljče) uputila iz Kragujevca rano i došla na Letenku oko 14 sati. Ali avaj, Janko je morao da ostane da radi duže, Gucić i Mića (sudije maratona) zaglavljeni u saobraćajnoj gužvi u BG-u!! Od ostalih ni traga ni glasa i pripretivši sudijama da ćemo im mi presuditi ako uskoro ne stignu nastavili smo sa pripremama.

Oprema koja se našla kasnije na poljani bila nam je već od ranije poznata, a mi smo se potrudili da ponesemo maksimalno koliko smo mogli. Od naše opreme bio je tu APO refraktor od 80 mm (čuveni Scopos), veliki Njutn od 250 mm na EQ-6 montaži (poznati GSO), kao i njegov manji brat od 175 mm na Dobson montaži (poznat kao Dobrivoje).

Paradirali su tu i Draganov Dobson, Jankov monstruzni dvogled i Maksutov, Dobson iz Sremske Mitrovice, stari dobri RŠT, Ratkov sivi Dobson, kudravi TAL, home made 65 mm dvogled, kao i Ruđerova Kletzovljev foto baterija. Lepo nema šta. Naš opšti utisak je da broj učesnika nije bio kako smo se mi nadali i očekivali ali je zato kvalitet bio na nivou što će kasniji rezultati i pokazati.

Takmičenje je startovalo jako dobro i sa puno entuzijazma. Janko i Kudravi su se naoštrili do besvesti! Malo nas je plašilo vreme koje nije slutilo na dobro. Posle pronađenih nekoliko objekata naoblačilo se i počeo je da duva jak vetar. Prešli smo na “pod razno” i razgovarli o svemu i svačemu. Ipak kiša je rešila da pada, ne jako ali nam se činilo dovoljno i sklonili smo opremu u kola. E, tu ste tek trebali da vidite prave optimiste i entuzijaste. Kudravi je stavio kišobran na TAL-a i non stop ponavljao kako će se razvedriti… Ma nema šanse mislili smo svi. Vetar je ubijao, većina se sklonila u prostorije odmarališta, ali čovek ne odustaje, razvedriće se, razvedriće se… I kao nekim čudom RAZVEDRILO SE!!! Janko je za minut namontirao dvogled ponovo, a kišobran je za sekund sklonjen. Nama je bilo potrebno barem 1 sat da ponovo namontiramo GSO-a pa smo se povukli iz takmičenja a doneli Dobrivoja da potpomaže u uživanju u M objektima. U pauzama između povika “sudija!” Gucić i Mića su se lepo poslužili specijalitetima koje im je servirao Dobri. Uz jedan period jako lepog i vedrog vremena i kasnijeg smenjivanja oblaka i vedrine, Janko i Kudravi su u žestokom obračunu postavili rekorde u broju objekata! Svaka čast momci – kapa dole za uspeh! Nadam se da će se sledeće godine probiti granica od magičnih 100 i više, a možda bi se to desilo i ove godine da je bilo sve vreme vedro. Pred samu zoru Jankov dvogled se osmehivao pobednički.

Još jedna stvar je bila vredna pažnje i po meni zaslužuje pohvalu. Preža iz Svilajnca je čovek potpuno sam, neznajući nikoga od ekipe sa maratona, seo u kola i došao da vidi šta se tu radi. Gledajući ovo mislim da bi mnogi imali razloga da se postide a znam da će se oni sami prepoznati. Vredno pohvale je i angažovanje Ruđerovaca koji su nas oduševili kako su “prebudžili” Kletzovljeva, a i njihovi snimci deep-sky objekata su stvarno vredni svake pohvale. Stari su to i iskusni vukovi ali bez obzira momci – svaka čast!

Nadamo se da će na nekom od sledećih susreta biti još više učesnika sa još puno nove opreme i entuzijazma. Možda na letnjem kampu? Mi dolazimo sigurno, ne treba da nas zovete!!!

Vedro nebo.