Svaka nova kometa pogodna za posmatranje i snimanje je priča za sebe pa je tako bilo i sa kometom “Swan”. Prvi susret sa njom je zakazan za sredu 25.10.2006-te jer su uslovi za posmatranje tada bili idealni, vedro je, nema Meseca, i sama kometa je doževela “out-burst” na prividnu veličinu m=4. Gde ćeš bolje…

Drago i ja smo samo čekali na Mlađu da stigne iz Beograda pa da se uputimo na osmatračku lokaciju Adžine livade, koja je na 575 m nadmorske visine i 20-tak km od Kragujevca. Pošto smo bili u vremenskom cajtnotu odlučili smo se da ovo veče bude samo posmatračko i uspeli smo da na lokaciji budemo oko 20 časova. Za posmatranje smo koristili “Scopos”, 80 mm-ski APO koji sa dvoinčnim okularom žižne daljine 38 mm ima ogromno vidno polje, idealno za komete!

Posle perioda adaptacije očiju na mrak pogledali smo svi u pravcu između sazvežđa Hercules i Corona Borealis i “Evo je!” povika, naravno, prvi Drago i osvoji “Plazma” keks kao nagradu!! Zaista, dosta lako se vidi golim okom. Na fotografiji “Kao golim okom” se vidi kometa baš onako kakav je i bio vizuelni utisak bez optičkih pomagala. Inače je fotografija nastala pomoću digitalnog fotoaparata “Ixus 400”, ekspozicija 15 sekundi, sa originalnim objektivom čiji je prečnik par milimetara!! Impresivan učinak digitalne tehnike obzirom na navedene karakteristike aparata čija je prvenstvena namena snimanje svakodnevnih stvari, dakle daleko od uzvišenog cilja snimanja komete.

Ipak i pored ovog snimka ovaj session je vizuelni pa da se osvrnemo malo i na rezultate. U okularu je pre svega lako uočljiva i izražena koma koja je bila veoma homogena i bez istaknutije izraženog jezgra komete. Naravno bilo je različitih nivoa sjajnosti kome iz koje se impresivno pružao jonski rep. Odlična ocena za vizuelni dojam! Posle dužeg posmatranja povela se rasprava o tome da se uočava struktura repa u smislu da se praktično vide dva odvojena pramena koja čine rep (vidi sliku: “Jel ti kažem ja”).

Istini za volju to nije bilo baš lak posmatrački zadatak ali smo se na kraju složili u tome da se vidi baš tako. Treba takođe reći da je tog dana kometa imala svoj maksimum sjaja tako da bi mi voleli da uporedimo naša vizuelna posmatranja sa snimcima, ako ih neko ima. Izvanredni uslovi za posmatranje i perfektna optika APO-a učinili su ovo posmatranje fenomenalnim.

Za četvrtak 26.10. pao je dogovor da odemo na photo session. Ali avaj, kakav katastrofalan dan… Odlučili smo da ponesemo 10-to inčnjaka i čuveni MTO. Pošli smo na vreme ali su onda počeli problemi. Trebalo je zapravo samo da zašrafimo teleskop na nosač i da pođemo ali onda šafovi nisu hteli na svoje mesto. Nekako je došlo do oštećenja navoja i ni makac. Pokušavali smo sve moguće trikove, tražili alternativna rešenja, mučili se i preznojavali i izgubili trku s vremenom. Nema više dovoljno vremena da osposobimo opremu, odemo na lokaciju, sve postavimo i još da snimamo! Odustajemo skrhani činjenicom da je ovo veče bilo idealno za fotografisanje. Psovke bih ovom prilikom izostavio…

Petak 27.10. je i pored najavljenog naoblačenja, Meseca koji se već podigao sa niskih grana, pada u sjajnosti komete i definitivne promene opreme za snimanje određen kao dan “idemo pa šta bude”. Ovaj put poslužila nas je malo i sreća junačka jer je bilo idealno vedro, naoblačenje najavljeno tek za sutra uveče. Polazimo u 17 sati – što je sigurno, sigurno je. Oprema za snimanje se sastojala od montaže EQ-6, MTO-a kao instrumenta za praćenje i teleobjektiva prečnika 50 mm i žižne daljine 200 mm.

Snimali smo na filmu Agfa od 400 ASA koji je groznog kvaliteta, ali šta je tu je. Dok smo čekali da nastupi pravi mrak potreban za snimanje proverili smo malo opremu i praćenje (slika: “Priprema i podešavanja”). Sve je u redu.

U odnosu na sredu kometa je značajno opala po sjajnosti, nalazi se dosta blizu M13 ali je od njega ipak sjajnija. Naša procena je da je u tom trenutku sjaj komete oko 5 prividne veličine. Krećemo u prvu ekspoziciju iako Mesec još uvek prilično ometa. Nisam odoleo iskušenju da slikam kako Drago revonosno prati kometu i hvali rad EQ-6 montaže.

Ekspozicije su bile od 10 do 15 minuta i probali smo praćenje i po zvezdama i po kometi. Iako se Swan kreće prilično brzo ipak pri ovako kratkim ekspozicijama i žižnoj daljini od samo 200 mm nema razlike na snimcima ni jednom ni drugom metodom. Iako je nebo bilo prilično osvetljeno mesečinom ipak je fotografija korektna i lako se vidi rep skoro do kraja kadra.

Moram opet da se vratim na kvalitet filma koje je stvarno bljak jer imamo iste kadrove, pri istim uslovima i ekspozicijama, ali su snimci totalno različiti a boje koje se pri tome javljaju da i ne pominjem. Stvarno ćemo morati nešto da uradimo po pitanju nabavke neke digitalne opreme a ne samo Radan i Nedeljko da uživaju! Druga fotografija je sa istim parametrima ali je u neposrednoj blizini komete prošao veštački satelit. Obrada u Photoshopu je urađena na obe fotografije da se uklone nedostaci filma (što je nemoguće) i da se malo izjednači fon neba koji je zbog mesečine i “kvaliteta” filma bio prilično nehomogen. Nije idealno, ali ipak kako smo krenuli zadovoljni smo fotografijama.

Repati labud je već otišao svojim putem ali je i ova kometa ostala zabeležena na našim fotografijama i u našim sećanjima. Putuj dalje repata zvezdo, a mi ostajemo da čekamo neku novu da nam nanovo ulepša živote.

 

Vedro nebo.