SPSP skraćenica bi u nekim normalnim životnim situacijama većinu nas asocirala na nešto ružno po principu skraćenice za neku politilku stranku ili organizaciju, ali u ovom specifičnom slučaju zapravo asocira na FENOMENALAN provod tokom vikenda pod radnim nazivom Stara Planina Star Party! Elem, nakon mnogo čekanja i patnje u realizaciji ovakvog jednog vikenda pala je odluka da uprkos vremenski nestabilnom mesecu Junu i vrlo kratkoj astronomskoj noći, šestočlana ekipa AD „Aristarh“ pođe put Stare Planine i ispitamo tamošnje astro-posmatračke uslove. Vikend 07-09.06.2024. je rezervisan u smeštaju vila „Balkan“ u selu Crni Vrh koje je udaljeno 8 km od posmatračke lokacije.

Na put smo krenuli u tri odvojene ekipe da bismo imali dovoljno mesta za nas i opremu. Prva ekipa (Loznica-Surčin) Drago i Neša, druga ekipa (Beograd) Vlada i Deki, treća ekipa (Kragujevac) Pera i Boki, i što se tiče puta tu treba reći da nije mnogo naporan iz razloga što je veći deo auto-put sve do Niša, zatim se hvata pravac za Staru Planinu preko jedinog većeg usputnog mesta a to je Svrljig. To je ujedno i poslednje mesto gde pošteno možete da se snabdete sa potrebnim stvarima i robom, nakon toga počinje prava lepota, bez tragova civilizacije, tek poneko seoce, usamljena kuća tu i tamo…Nemojte nešto da zaboravite jer ćete morati da se vratite do Svrljiga ili Niša ako želite nešto „ozbiljnije“ da kupite, što će se kasnije u tekstu i razotkriti. U smeštaj smo stigli oko 13:30 sati tako da smo imali sasvim dovoljno vremena da se raspakujemo, odmorimo, porazgovaramo, kafenišemo i uživamo malo u tišini koja teško da može da se opiše. Što se tiče vile „Balkan“ tu ima sve što je potrebno jednom umornom astronomu, 7 kreveta za spavanje, dnevni boravak sa kuhinjom, dva kupatila, terasa, dvorište, sve je veoma uredno i lepo sređeno, kreveti novi, domaćin… to je tek posebna vrsta ljudi, tih, nenametljiv, pristojan, dobar, iskren, neiskvaren… da nisam upoznao lično g-dina Dragana mislio bih da je ovakva vrsta ljudi izumrla davno… cena smeštaja, pa u skladu sa prirodom, za sva tri dana za nas šestoricu 14.200 din, pogodilo se tako da nismo imali sitno pa smo morali malo da zaokružimo cifru priliko plaćanja, Dragan se toliko izvinjavao i nudio da zaoukruži cifru na manji iznos da je meni već bilo neprijatno. Kažem, izumire ta vrsta…. Još jedna sitnica, vezana za smeštaj u selu Crni Vrh, tu ima još dosta kuća i apartmana za izdavanje („dosta“ uzeti sa rezervom, npr 10-15), ali ima odmah blizu jedna mala kafanica gde može da se klopa po veoma povoljnim cenama, tako da oni koje ne vole da sami spremaju imaju rešenje. Probajte obavezno „Belmuž“ specijalitet od staroplaninskog sira i projinog brašna, po gustini najviše podseća na puding, a po ukusu jedinstveno, dakle nemam načina da objasnim, probajte! Ponesite keš lovu, mislim da aparati za kartice prestaju da postoje od Svrljiga.

Razlog zbog koga smo i došli na ovo mesto je svakako posmatračka lokacija koja se zove „Plaža“. Nalazi se na 8 km od smeštaja i potrebno je oko 20-tak minuta da se do nje dovezete, put je uzak, planinski, pun krivina i serpentina ali ništa strašno. Ide se do čuvene kolacije „Babin zub“ (na osnovu slika biće jasno zašto se tako zove) zapravo prema istoimenom hotelu, koji radi po potrebi, kad ima najavljene goste radi, kad nema ne radi. Od hotela do same „Plaže“ vodi makadamski put kroz šumu, mora da se vozi dosta polako, ali može da se dođe do same lokacije kolima. A tu…. LEPOTA, ogroman plato na koji može da se postavi oprema, parkiraju kola, ima klupe i stolove, cafe bar koji radi do smrkavanja, nakon toga ne radi, i naravno plažne ležaljke za uživanje u pogledu! Svuda ukrug samo planine, šuma, zelenilo i NEBO! Takvu divotu ne videh odavno, kada padne noć, nema bukvalno nijedno svetlo ili sijalica vidljivo ukrug, a rekao bih da nema ništa ozbiljno ni na 100 km ukrug. Bugarska na dlanu, takođe. Naša malobrojna astronomska zajednica samo može da moli Boga da ova lokacija ne zapadne za oko investitorima i da ovu oazu unište gradnjom kao na Kopaoniku, Zlatiboru, Goliji….. Što se tiče konkretno ovog SPSP petak veče je bila prva posmatračka noć, koja je bila uslovno vedra, da se tako izrazim, bilo je oblaka ali i više vedrine između njih, tako da bi metereolozi rekli delimično oblačno dok je između oblaka bilo super vedro i transparentno. Drugo posmatarčko veče, subota, bilo je sa manje oblaka, ali više one cirusne obklačnosti poput tanke mrene (mi imamo specijalan izraz u društvu koji opisuje ovu pojavu ali nije za širu javnost jer je bezobrazan), tako da je ukupan utisak umanjen u odnosu na pun potencijal ove lokacije. Vlada je više puta SQM uređajem merion kvalitet neba, ali obzirom na sve navedeno on se uglavnom kretao oko 21.4. Ova lokacija može da pruži mnogo bolje ali obzirom na hiroviti Jun ne možemo se žaliti.

Ovaj SPSP je od početka bio zamišljen kao stogo vizuelni, bez dozvoljene foto opreme. Potencijalni fotografi bi morali da naprave neki deal sa vlasnikom kafića da im ostavi priključak za struju, drugog rešenje nema, ili generator. Od opreme smo na raspolaganju imali Takahashi APO od 100 mm na novo-projektovanoj kopiji DiscMount alt-az montaži, čuveni Alkaid 12“ dobson, SW 12“ Flextube dobson i SW 10“ dobson. Od okulara svašta, sve top kvaliteta, zaključno sa kompletnom serijom Televue Ethos-a sa vidnim poljem od 100 stepeni u kombinaciji sa Paracor korektorom, high-end kvalitet, da poželi svaki amerikanac a kamoli mučeni serbski siromašni astronom! Ova kombinacija na Alkaidu daje takvu sliku u okularu da je to neopisivo običnim rečima, jednostavno APO like po celom vidnom polju, zvezde kao tačkice, bez ikakvih deformacija po celom vidnom polju! VRH, VRHOVA…KRAJ!

Što se tiče posmatranih objekata to mi je uvek najteže da napišem i objasnim jer nisam baš rečit po pitanju deskriptivnih stvari, pogotovo teško oprisivih doživljaja kada psomatrate nešto tako veličanstveno kroz okular teleskopa, direktno svojim okom. Zato molim čitaoce da imaju razumevanja za moje skromne mogućnosti a da opise shvate samo kao putokaze šta bi mogli i oni da posmatraju. Svakako ću nešto propustiti jer sam trčao od scopa do scopa, uz uzvike, vidi ovo, vidi ono, nisam beležio, godine stisle, sećanje slabo… Neka bude ovakvim redom pa kako ispadne:

U sazvežđu Veliki medved, kroz Alakid smo gledali M109 prečkastu spiralnu galaksiju, lep objekat dobar za zagrevanje opreme i očiju. Pored nje u istom sazvežđu smo kroz Nešin 12“ Flex posmatrali i M97 (Owl ili Sova nebula) za ove uslove, lagan objekat, dosta veliki sa sve buljavim očima lako uočljivih bočnim gledanjem.

U sazvežđu Zmaja, nameračili smo M102 galaksiju koja se vidi bočno, 10 mag, lako uočljiva, sa dark line-om, i specijalitet ovog sazvežđa NGC6543 Cats eye planetarna maglina. Ovde smo već proveli više vremena, jer smo je rastočili na 370x povećanju, prepuna detalja, spektakularan objekat!

Posebnu pažnju zaslužila je naravno galaksija M51 u Lovačkim psima, puno detalja u glavnoj galaksiji, onu manju koju proždire takođe vidim kao laku metu, most vidljiv bočnim gledanjem bez problema. Na M16 Eagle maglinu ne treba trošiti reči, veliko vidno polje ethosa u kombinaciji sa ovako detaljnim objektom je zaista spektakl. Zona u Strelcu koja sadrži između ostalog M8, M17, M20 koje smo gledali kroz Alkaid i uz UHC filter, svi objekti vrve od detalja, krila u M17 prepuna perja, sve pršti!

U Labudu kroz OIII filter maglina NGC6888 („Mozak“ maglina) fantastično detaljna, filamenti i struktura da ti pomuti prosto mozak, kao i „Veil“ maglina, prepuna detalja, još i više nego „Mozak“, pogotovo istočni NGC6992 deo magline. Kad smo već tu Vlada je predložio da pogledamo retko posmatranu NGC6894 Little Ring maglinu na 370x i moj komentar je bio u stilu „i nije baš nešto“, valjda su me razmazili mnogo sjajniji i veći objekti. Ovde smo se takođe zadržali i na testu Vladinog novog H Beta filtera, namenjenog za tanme magline i detalje te vrste i posmatrali smo Gamma Cygni region i NGC5146 Cocoon maglinu. Ovaj filter donosi u fokus sasvim drugačiju perspektivu objekata, ističe tamne detalje, gasi zvezde prilično, malo je sve čudno ali pruža sasvim drugačije detalje nego ostali filteri, vredi razmatrati listu takvih objekata za neki sledeći susret.

U Delfinu smo posmatrali NGC6905 Blue flash maglinu (Coctail nebula), povećanje 300x, i poredili smo je sa čuvenom M57 u Liri pri 370x koja je bila ekstremno sjajna i prosto predivna. U Orlu smo posmatarali planetarne NGC6772, NGC6741, NGC6804, a posebno bih istakao NGC6781 koju smo posmatarli na 200x i 300x povećanju, lepo vidljiva, ne preterano sjajna ali velika na ovom povećanju, perifernim vidom odlična.

Po mom skromnom sudu, a možda su tome doprineli i malo lošiji astro uslovi, najspektakularniji objekti koje sam posmatrao su  UBEDLJIVO M13 i M92 u Herkulu, kroz Alkaid i Ethos okulare pri povećanju od 300x puta to je stvarno SPEKTAKULARNO! Celo vidno polje pokriveno sitnim zvezdama, rastočeno do jezgra kao najfinija prašina, boje zvezda predivne, sve… mislim da sam proveo dragocenih 20 minuta noći samo na M13… jaoooj. Hoću još…

Još jedna činjenica koju sam odlično memorisao je posmatranje M27 magline kroz 100 mm Takahashi, ne bih tačno mogao da objasnim zbog čega ali i pored inferiorne aperture u odnosu na 12“ zveri ovaj objekat se ubedljivo najlepše video baš u TAK-u! Jeste da je u Dobovima sve sjajnije i veće ali takav 3D efekat sa zvezdanim poljem uz razor oštrinu kroz refraktor to je prosto teško opisivo, ni sam ne znam, jednostavno je sve nekako kako treba, ovo mogu da objasne jedino zaljubljenici u refraktor, iako i sam spadam u grupu onih koji tvrde „thera is no substitude for aperture“ ipak ovim potvrđujem da „ima nešto“ u tom refraktorskom ludilu! Pred samo jutro smo posmatrali Saturn isto kroz TAK, iako samo par stepeni iznad horizonta, izuzetno stabilna slika, prelep prizor sa sve onog tankog prstenčića, pravi omaž jednoj ipak vrhunskoj astro lokaciji. Letnje noći su prekratke za astronomiju tako da sve prođe baš brzo, brže nego što bi bilo ko želeo. Važna napomena za one koji na osnovu liste objekata mogu da pomisle da smo mi neki vrhunski poznavaoci neba, pa smo lako pronašli mnoge slabo posmatrane objekte, Vladin Alkaid je pored vrhunske optike i mehanike, opremljen i čudesnom spravicom Nexus DSC push-to-go sistemom koji vas navodi na željeni objekat za tili čas, samo pratite strelice na ekranu, okrećete Dob gde Nexus kaže i VOILA eto traženog objekta u okularu. Topla preporuka svima koji imaju Dob, nemojte da vas zaluđuju ovi star-hoperi da se gubi draž, videćete mnogo više i bolje uz pomoć ovog sistema! Ako baš hoćete da se junačite onda ga isključite pa tražite peške! Mi smo na ovom partiju imali priliku i za to jer se prve večeri oštetio neki konektor na kablu pa smo morali sve ručno, verujete bilo nam je mnogo lakše naredne večeri kad je Deki taj kvar rešio. I jedna anegdota vezana za to, tražeći rešenje problema Deki se doseti da pita domaćina Dragana da li u blizini ima neka kineska prodavnica, na šta je ovaj mirno i vrlo začuđeno odgovorio: „Kineska? Dajte molim Vas, pa mi nemamo ni običnu prodavnicu!“, umalo da od smeha isteram srk kafe kroz nos.

Za kraj bih sumirao kako smo se proveli na ovaj način, a ideju za završnicu mi je dao naš član Pera, koji je relativno od skoro u ovom hobiju i ovo mu je prva ozbiljna posmtračka akcija sa dobre lokacije. Na moje pitanje sutradan nakon SPSP, da li je odmorio i kako mu sve činilo, rekao mi je sledeće: „Ja ni noćas nisam spavao od uzbuđenja, još me nije popustilo, morao sam da prošetam 10 kilometara da se malo smirim!“ Šta više od toga reći, vidimo se jesenas na SPSP2!

Vedro nebo!