Jedan od slobodnih dana koje smo imali zahvaljujući Uskrsu, Drago i ja smo rešili da iskoristimo za jedan preliminarni izviđački deep sky session. Već duže vreme razmišljamo da bi vrlo pogodna lokacija za ozbiljnije posmatračke podvige trebalo da nam bude okolina manastira Studenica. Pa kad je već tako pošli smo baš na Uskrs, u nedelju 08.04.2007. Vreme nije baš puno obećavalo dok je vremenska prognoza bila na našoj strani. Ipak rešili smo i idemo.

U dolasku smo se oduševljavali prirodnim lepotama ovog kraja. Lokacija nam po svom položaju perspektivno mnogo odgovara jer se nalazi na 118 km od Kragujevca i obzirom na deo puta koji je klasičan brdsko-planinski tamo stižemo za oko 2 sata lagane vožnje po solidnom putu. Proplanak za postavljanje opreme se Dragu ukazao poput proviđenja jer se nakon šumskog makadama od par stotina metara iz šume izlazi pravo na travnate livade kao rođene za postavljanje teleskopa i šatora! Biće ovde nekog kampovanja, Boga mi… U blizini livade ima jedna kuća čijim ljubaznim domaćinima se javismo kako to red nalaže i odmah je usledio poziv na kafu, klopu, prenoćište, rakiju itd. Eh, nedostaje mi ta prirodna spontanost i ljubaznost ljudi iz pasivnih krajeva, ubi nas ova gradska otuđenost! Usput kao nevešto pitamo da li ima neke spoljne rasvete koju uključuju, na šta nas čovek pogleda u stilu “što bi uključivao svetlo napolju?”. Uh, kakvo ohrabrenje!! Studenica (700 m nadmorske visine) je inače sa svih strana okružena planinama, nema većih mesta u blizini, prema jugu se vidi čak i Kopaonik.

Kažu da u selu Rudno udaljenom 3-4 kilometara ima 10-tak kuća ali svetlo ne pali naravno niko. Kada je konačno pao mrak potvrdilo se ono čemu smo se nadali, svetla i sky glow-a nema NIGDE!! Još kad bi nas vreme poslužilo.

Providnost atmosfere nije bila ni približno onoj koju očekujemo, pristuna je bila i blaga providna skrama oblaka ali je periodično bilo i solidno vedro. Pa da krenemo redom. Za zagrevanje počeli smo sa objektima u Velikom Medvedu M81 (solidni detalji u spiralnim kracima) i M82 (odlične nehomogenosti). Kratak pregled M109 slabe površinske sjajnosti sa nagoveštajima krakova, i naravno veličanstvena bračna zajednica galaksije M108 i planetarne magline M97 – čuvene sove. Sova nas je, kao i svaka supruga gledala popreko sa svojim tamnim buljavim očima, koje su se posebno isticale kroz našeg 10-to inčnjaka potpomognutog O-III filterom! Prešli smo onda na drugu stranu Medveda da preko galaksije M106 i M94 dođemo do prelepe Sunflower M63. Prividne veličine 8,3 ona je blistala u okularu kako po sjaju tako i po detaljima. Odvojismo se od nje da pogledamo još jednog starog znanca M51 sa svojim pratiocem kojeg izjeda NGC5195. Da se raspametiš kako veličanstveni detalji se vide! Složili smo se da do sada nismo nikada tako jasno videli njenu spiralnu strukturu. Prelepo. M101 je ne tako sjajna jer ima malu površinsku sjajnost ali je to zato nadoknadila detaljima. Da malo razbijemo ovaj galaxy trend prešli smo na kuglasto jato M3 koje je naravno ekstra sjajno i prenapunjeno zvezdama, pa odmah zatim ponovo na galaksiju M64 ili Black eye kojoj se jasno vidi ta obrva koja daje utisak oka.

U sazvežđu Zmaja morali smo pažnju da posvetimo planetarnoj maglini Cats eye – NGC6543. Prilično je sitna pa prelazimo na veće povećanje ali ono što je jasno odaje je njena plavo-zelena boja tipična za ovu vrstu objekata. Kad smo već tu da pogledamo i galaksiju NGC6503 koja nam se pokazuje bočno tako da spada u moje omiljene objekte. Na odstrelnoj listi objekata nalazila se i planetarna NGC3242 ili Ghost of Jupiter u sazvežđu Hidre. Vrlo sjajan objekat posebno sa O-III filterom ali nam nije jasno kako nekom ovo može da liči na Jupiter!! Pa boja je baš svetlo plava, da su rekli Ghost of Uranus pa i da im bude ali Jupiter?!?

Benerikinu kosu smo počeli sa kuglastim jatom M53 kao lakom metom punom detalja. Pored njega se nalazi takođe kuglasto NGC5053 koje iz nekog razloga nismo uspeli da vidimo pa ga ostavljamo za sledeći put. Nastavili smo sa M98 edge on galaksijom, zatim  asimetričnom M99 i na kraju spirala M100 sa svojim bočnim pratiocem NGC4312 koja je sa svojom prividnom veličinom od 11,7 malo mučila naš teleskop.

Poslasticu smo ostavili za kraj a to je naravno Devica! I to ne bilo koji deo Device već baš čuveni Markarianov lanac! U njemu sve u svemu ima četrnaest galaksija na prostoru nešto većem od 1 stepena. Počeli smo od M86 i M84 kao lakih za pronalaženje i ujedno najsjajnijih. Jednu po jednu relativno brzo i lako smo nanizali svih dvanaest ostalih objekata čija se prividna veličina kreće od 10,2 (NGC4438) do 12,4 (NGC4479). Fizička priroda ovog lanca galaksija još nije objašnjena ali nemojte da vas to obeshrabri da ne posmatrate ovaj spektakl na malom prostoru. Nemamo reči kako je lepo.

Pošto je Mesec već počeo da izviruje iza brda, da odmorimo oči na brzaka smo pogledali kuglasto jato M13 i njegovog galaktičkog pratioca NGC6207, kao i planetarnu u Liri M57.

Za ovo veče će biti dosta, ukupno 38 objekata koje smo ne samo pronašli već i lepo odgledali. Pa ipak je ovo samo preliminarni session!!!

 

Vedro nebo.