Ovo delimično pomračenje Meseca je kragujevački deo “Aristarh”-a dočekalo potpuno nespremne! Šomi je bio na putu od Požarevca ka Kragujevcu, Ivan se raspadao od posla, ja sam čamio kod kuće čekajući da se okupimo. I konačno Ivan javlja da je postavio fotoaparat na tripodu pojačan Canon teleobjektivom od 200 mm i da je spreman da opali i neku fotku. Miloš se javlja u povratku, kupi me i zajedno odlazimo u naselje Šumarice (kod Ivana) na kasnu kaficu, razgovor i pomračenje.

Posle tolikih godina bavljenja astronomijom delimično pomračenje Meseca ne izaziva u nama neku strašnu euforiju ali greota da se ne pogleda kad je već vedro. Dok sam čekao prevoz spakovao sam i moj stari dobri TAL-100R da pogledamo malo detaljnije. Naravno, Ivan sve ispod 300 mm prečnika ne smatra za pristojan teleskop ali se za Mesec i apertura od 100 mm pokazala kao prevelika! Tek na licu mesta smo ukapirali da su nam svi dobri okulari u Ratkoviću i posmatrali smo kroz katastrofalnog kineza od 9 US dolara! O ND filteru nema ni govora, trpi dok ti Mesec prži zenicu!

Najviše vremena pored okulara proveli smo AstroMira i ja, uz povremenu smenu, dok su Ivan i Šomi veći deo vremena snimali i bacali pokoji pogled kroz već pomenuti “trash” od okulara uz odgovarajući komentar…

Mira i ja smo ugrabili i malo vremena da se na znatno boljem okularu WO UWAN 7 mm malo divimo i Saturnu uz obostrano potvrđivanje da je ova planeta uvek i iznova prelepa za posmatranje i da nam nikad ne dosadi!

Obzirom da naši sureti uvek imaju i gastronomsku konotaciju ovaj put smo se sladili kruškama ubranim direktno sa drveta u dvorištu. Tako ukusne i lepe odavno nisam jeo pa smo Šomi i ja dobili i po jednu kesu da ponesemo kući. Hvala lepo….

I na kraju da ne zaboravim razlog zbog koga smo se i okupili… Bez ikakvih pretenzija ja sam sastavio jedan kolaž sličica koji pokazuju tok pomračenja kako smo ga mi doživeli.

Vedro nebo.