Došao je konačno i taj dan da se AD “Aristarh” zahvaljujući našem članu Mlađi opremi novim, trećim po redu, teleskopom i to kakvim!! Odmah da kažemo radi se o 80 mm-skom triplet APO refraktoru, “high end” klase i šta reći više… No, ipak da kažemo još po nešto o našem prvom utisku u kontaktu i radu sa Njim.

Teleskop je stigao u naše ruke pravo iz “Teleskop Service”-a posle mnogih neprospavanih noći. Nije potrebno reći koliko je bilo naše iščekivanje. Kada je izašao iz svoje torbe (koja je stigla kao poklon TS-a – zaista lep gest) počeli su da padaju prvi uzdasi i usklici.  Kvalitet izrade je zaista ono što prvo pada u oči kad se pogleda i dodirne. Teleskop je inače nastao kao plod saradnje “TS”-a i “Baader”-a sa željom da se nastupi na tržištu prvoklasnih instrumenata kao što i priliči za ove dve vrhunske nemačke firme. Odmah da vam kažemo – uspeli su!

Objektiv teleskopa je pravi APO triplet gde mi obični smrtnici nismo ni smeli da sudimo o kvalitetu izrade. Prečnik je 80 mm a žižna daljina 560 mm sa svim mogućim “coatings”-ima, tako da je objektiv sa prednje strane gledano praktično nevidljiv.

Baflovi su priča za sebe, a unutrašnjost je obložena finim sunđerom crne mat boje, naravno. Fokuser je URGHHHH klase, stvarno pravi Crayford sa reduktorom 1:10 za fino izoštravanje. Dijagonalno dvoinčno ogledalo je kvarcno sa refleksijom 99%, i kvalitetom izrade na 1/10 lambda!! U šemu kupovine upao je i jedan okular od 2 inča žižne daljine 38 mm koji daje monstruozno vidno polje i povećanje od 15x, jednom rečju “deep sky” ubica.

Uz Scoposa je kupljena i Astro-5 ekvatorijalna montaža, koja mehanički zadovoljava zahteve ovog ne tako teškog teleskopa. Kako je Mlađa fanatik elektronike i svega što radi na struju, to je montaža kupljena bez motora i elektronike koja je potrebna, jer će maestro tu da naštimuje svoje steper motore i elektroniku koju braća Nemci i Kinezi nisu mogli ni da sanjaju!! O tome kada sve bude završeno. Za sada sve sklopljeno to izgleda kao na slici:

Da pređemo sada na ono što najviše interesuje prave zaljubljenike u “deep-sky sessione”. Kao prvo morali smo i mi da zadovoljimo čula vizuelnim uživanjem sa našim prvim APO-om. Lokacija na kojoj smo bili je na 30-tak kilometara od Kragujevca, nadmorska visina 575 m, grad nam je ostao iza leđa, severno. Golim okom smo svi lako videli “M33”, Mlečni put razara, potvrda da je lokacija i noć odlična. Izgleda da ćemo se ovde vraćati ubuduće, na sessione koji su nam vrlo laki za organizovanje. Tu je i neki planinarski dom, pokušaćemo da uspostavimo kontakt da se malo zagrejemo u hladnijim noćima. Sezonu je otvorila “Swan” maglina iliti “M17”. Iako malih dimenzija na povećanju od 15x fenomenalno se videla sa pozadinom od bezbroj nenormalno oštrih zvezda. Uh stvarno koja oštrina… Probali smo i kroz O-III filter koji navodno nije namenjen za teleskope prečnika ispod 150 mm ali potvrdilo se pravilo da u životu treba sve probati. Razvaljuje kako se vidi, uopšte je nije ugušila – naprotiv samo je istakla detalje! Sa istom kombinacijom smo onda prešli na “Veil” maglinu koja je kulminirala. Dođavola, spadoše nam cipele od poskakivanja!!! Ovakav prizor je poslastica za svakog astronoma! Oba dela magline – “Finger of the God” i “NGC6992” u istom vidnom polju sa filamentnim detaljima, na nebu koje je i prirodno i zbog O-III filtera bilo CRNO. I sad se osmehujemo dok ovo pišemo, kakav je to nezaboravan prizor bio! Potom smo prešli na “NGC281” u Kasiopeji. Ovo je bilo prvi put da smo je ljudski videli, sa svim detaljima i svoj njenoj lepoti. Opet naglašavamo da su zvezde preoštre, što je samo pojačavalo utisak. U nekom od pomeranja teleskopa nabasasmo na objekat koji je bio neobično sjajan, ne tako veliki ali sa kontrastom koji oduzima dah. Šta je bre ovo? Ah, pa to je samo “M27”!! Zbunismo se od ogromnog vidnog polja, malog povećanja i neobične sjajnosti naše inače stare prijateljice “Dumbell” magline. Još jedna zvezda večeri pored “Veil”-a je bila “Severna Amerika” sa “Pelikan”-om. Naravno i one u istom vidnom polju, meksički zaliv – dečja igra, detalji svi mogući, eh…

Skinuli smo O-III da malo pogledamo i neku galaksiju. Naravno, prva je pala “M31” u Andromedi. Naše iskustvo sa ovim čuvenim objektom je da ponekad ume da iznenadi sa mnoštvom detalja, dok nekada zna da razočara. Ove večeri bila je u svojem boljem izdanju tako da smo se prilično nagledali. Takva je bila i “M33” u Trouglu koja ima vrlo malu površinsku sjajnost ali je i ona prilično velika i obiluje detaljima. Njena spiralna struktura je teško uporediva sa nekom drugom galaksijom. Naravno, nismo mogli da izbegnemo stari test svih APO-a, jata “Ha” i “Hi” u Perzeju. Tu se tek videla snaga ovog teleskopa, zvezde pinpoint, boje realne, a vidno polje perfektno ravno. Teško je rastati se od okulara.

Pripremili smo se mi i za fotografisanje. Ovaj setup se sastoji od SW EQ-6 montaže, Scoposa kao instrumenta za snimanje i MTO-a kao “guiding scope”-a.

Ovde nažalost nemamo uspešne rezultate jer smo snimali na filmu koji nam je prodavac uvalio kao prvoklasan Fuji od 800 ASA a koji je u stvari bio u fazi raspadanja. Ovo smo videli tek kad smo film razvili. Naš sledeći izveštaj biće “ubistvo podlog prodavca”! Dobro, idemo dalje, svako iskustvo je dragoceno.

Pred zoru smo se vratili vizuelnom posmatranju i mete su bile, naravno, “M42” u Orionu koja je bila standardno fenomenalna i “Rozeta” maglina. Opet smo bili iznenađeni mnoštvom detalja u samoj maglini kao i obiljem zvezda.

Na kraju možemo samo da kažemo: “Mlađo, svaka čast na izboru opreme!!”. Potrudićemo se da fotosi opravdaju ulaganje u ovaj prvoklasani instrument.

Vedro nebo.