Nije da smo baš sve tako planirali ali subota 06.04.2019. je ispala baš kako treba. Počelo je dogovorom o manjim građevinskim radovima na opservatoriji “Aristarh”. Trebalo je pripremiti i betonirati 6 stopa koje će nositi stubove opservatorije. Nakon toga bi u najskorije vreme građevinska firma koja će zidati i odraditi betonske grede trebalo da se pojavi u Ratkoviću.

Počelo se iskopavanjem šest rupa, armaturom, kao i bušenjem postojećeg temelja i postavljanjem vezne armature. Ručno mešanje betona nije bio nimalo lak zadatak iako se nije radilo o nekoj prevelikoj količini (15 kolica bilo je dovoljno). U ovoj akciji su se dokazivali, Ivan, Šomi i Drago.

Nakon što smo odradili temelje za stubove, Šomi se posvetio postavljanju još jednog stuba koji će nostiti teleskop. Uz dosta bušenja, tiplovanja, lupanja i lepljenja sve je završeno uspešno i stub je postavljen. Ovo je konačan broj za “Aristarh” opservatoriju jer sada sa 4 stuba ukupna dužina opservatorije iznosi 8 metara, dakle 16 m placa kada se otvori krov. Više placa nemamo….

Posle ovako napornih radova morali smo malo i da popunimo energetske rezerve za šta se opet pobrinuo Šomi.

Drago i ja smo probali da iskoristimo svetlo dana i dovoljno vremena da kolimiramo njegov teleskop Intes MN66. Čoveče, koliko puta smo ga puta do sada kolimirali neuspešno pa to je za istoriju. Samo činjenica da smo videli kako taj teleskop može da radi nam daje istrajnost i snagu da to uvek i iznova pokušavamo. Jednog dana ćemo uspeti…

Kada smo polazili na zakazane radove najavljeno je bilo promenljivo oblačno vreme sa tendencijom kiše u toku noći. Dok su radovi trajali vremenska prognoza se promenila i javljeno je da će cela noć biti vedra, dakle moramo da ostanemo i na posmatranju. Telefonom zovemo i Nenada Surčinca (koji je kragujevački zet) i javljamo mu da smo na lokaciji. Nije bilo potrebno više od dve sekunde i “ubedismo” ga da dođe! Dakle treba malo i odmoriti pre noćnog posmatranja…

Dok smo tako sedeli i odmarali poveo se razgovor o tome da je danas veoma mlad Mesec. Konsultacija sa “Stellarium”-om i matematika reče: faza Meseca 2%. Samo! Većina nas se složila da će biti teško pronaći ga u svetlosti zalaska Sunca i svepristunim cirusima na horizontu. Ivan je izneo svoj dvogled 15×70 i šarao nebom. I eto ga, vidi se lako a posle kraćeg vremena i golim okom bez problema. Veličanstven prizor, izuzetno tanak srp… Naravno sada je ka Mesecu već bio okrenut i 12″ Dob i Intes MN66. Fotka ispod je odrađena telefonom “iz ruke” kroz MN66 bez ikakvih očekivanja i pretenzija, ali treba naglasiti da je srp bio još tanji i impresivniji nego na fotografiji. Premotavamo po glavi dugogodišnji posmatrački staž i slažemo se da nikada do sada nismo gledali tako malu fazu!

Noćni session je ozbiljno krenuo negde oko 21:00. Postavili smo dva foto instrumenta, Intes MN55 na EQ6 montaži i SBIG 8300M i za wide-field Canon 200 mm sa Moravian CCD G4-9000. Za vizuelno je zadužen SW 12″ Dob a GO-TO nam je bio AstroGodra! Za foto radove pogledaje našu galeriju a što se tiče vizuelnog rada pogledali smo oko 20-tak objekata što je pristojna količina za jedno veče. Obzirom da je aktuelno prolećno nebo, galaksije su bile dominantne. Spisak skoro uvek počinje sa M51 i njenim prelepim spiralnim kracima, M63, M108, Sombrero, M94, i nebrojenim i za to veče neidentifikovanim “mrljama” u sazvežđu Benerikina kosa! Nikome se nije kvarila akomodacija oka da bi pročitali na displeju o čemu se radi, jednostavno smo UŽIVALI! Kuglasta jata M3, M5, M13, M92 su bila impesivna u Dobu a planetarna maglina “Sova” je kroz UHC-S filter izgledala kao na fotografijama. Pred kraj osmatračke večeri smo se sladili i prstenastom maglinom M57 u Liri. Mislim da ovaj objekat mogu da posmatram satima, ali ionako sam preživljao “gunđanje” mojih noćnih kompanjona da previše vremena provodim uz okular pa čak i da se po više puta vraćam u red za okular… Priznajem, istina!

Sve u svemu iako nismo planirali bio je ovo jedan od boljih sessiona.

Vedro nebo.