Ako pokušate da naterate nekoga ko je zaljubljenik u astronomiju, a to obavezno sa sobom nosi i ljubav prema optičkim uređajima (teleskopima, dvogledima, durbinima pa čak i običnom komadu stakla…), da vam objasni koji mu je omiljeni tip teleskopa, skoro sigurno ćete završiti u uzajamnom problemu. Zaljubljenik će vas sigurno obasuti sa beskonačno dugačkim i za njega razumnim objašnjenjima o optici, aberaciji, hromatizmu, fleksiji, vidnom polju i drugim „važnim” argumentima, a slušalac će prokleti dan kada vas je upitao nešto na tu temu… osim u osobitom slučaju kada je i slušalac zaljubljenik iste vrste… Nastavak priče je dakle samo za onaj krug ljudi koji sebe smatraju za zaljubljenike u sve što sadrži kontekst optike u sebi, a za ostale je najbezbednije da sa čitanjem odustanu odmah!

Dakle, vrlo je teško definisati šta ljude opredeljuje za određeni tip teleskopa: refraktor, bilo da je ahromat, semi-apo ili full apo, vizuelni ili fotografski predisponiran, reflektori svih modaliteta od nezamenljivog i često teško nadmašivog njutna pa do ekstravagantnih off-axis modela, preko katadioptrika svih vrsta ogledalsko-sočivnih kombinacija i kortektora, a o dodatnoj opremi za svaki tip da i ne govorim. Svaki naravno ima svoje prednosti i mane, da ne pominjem samu namenu teleskopa koja bi trebalo da bude primarni uslov pri odabiru teleskopa. U svakom slučaju, jedan teleskop nikako ne može biti dovoljan za sve, ali kada posle nekog vremena posedujete preko tri komada i prodate, razmenite i slično, već ko zna koliko do sada (pritom to vešto skrivajući od ostatka porodice) onda svakako postajete doživotni član kluba „ljubitelja optike”. U ovoj kategoriji više ne odlučuje samo razum, već i srce (Đ. Balašević, prim. aut.). Iz dakle i meni samom neobjašnjivih razloga, ja pripadam kategoriji ljubitelja ruske optike i njihove spartanske filozofije izrade teleskopa. U svakom trenutku čitanja možete se pozvati na prethodnu rečenicu ukoliko vam se učini da moja recenzija malenog reflektora TAL-65 Alcor nije dovoljno objektivna.

Počnimo od pakovanja i ambalaže. Već ovde su uočava potpuno odstupanje od strogo komercijalnog (čitaj jeftinog) pristupa karton+stiropor. TAL je spakovan u prelepu drvenu kutiju, jako kvalitetne i čvrste izrade koja se može koristiti i za bezbedan transport i za skladištenje teleskopa i montaže kada ga ne koristite. Mi smo ga bez problema koristili i umesto stolice kada smo posmatrali Veneru.

Interesantan detalj, mada ne i nepoznat pravim poznavaocima ruskih proizvođača teleskopa, je to da na natpisnoj pločici sa nazivom teleskopa i proizvođača stoji ponosno ugravirana cena od 135 rublji (kasnije ćemo videti da smo istu cenu pronašli na još čudnijem mestu…). U to vreme inflacija nije bila poznata, ni zakonom dozvoljena u SSSR! Upozorenje za one koji odmah krenu da guglaju kurs rublje: teleskop je otprilike vršnjak sa autorom teksta tj. spada u kategoriju 45+ godina starosti, a s obzirom na to da SSSR odavno više ne postoji i cena je nažalost nevažeća. Ja sam svoj primerak kupio preko oglasa za 75 €! Više od bagatele za ovaj optički biser!

Sve je osmišljeno tako da kompletan teleskop i montaža mogu da se upakuju u kutiju i ponesu sa sobom. Znam da će „zli jezici” reći da je to moguće jer je komplet premalen, ali za neupućene ću napomenuti da je težina kompletnog kofera preko 14 kg! Dakle za decu nije…

Za postavljanje kompletnog teleskopa i montaže u radno stanje potrebno je maksimalno 5 minuta i isto toliko za vraćanje u kutiju nakon upotrebe. Ova činjenica ga visoko kotira u kategoriji sistema „grab and go”. Problem je jedino težina, ali manje nismo ni očekivali za nadaleko čuveni TAL-ov slogan koji su smislili Ameri: „built like tank, performs like charm”. Treba ovde napomenuti da je kompletna montaža izrađena od aluminijuma, kao i sam teleskop, ali o debljini materijala ćemo nešto kasnije. Plastika kao materijal izrade ne postoji u ruskom jeziku, tako da ni na ovom najmanjem modelu nije korišćena, izuzetak su jedino točkići na fokuseru i kontrolama montaže. I tu je naravno upotrebljena plastika koja po karakteristikama više odgovara aluminijumu nego plastici.

Nakon već spomenute petominutne pripreme teleskop sa montažom izgleda „kao pravi” i pored svoje minijaturne veličine. Radi se od klasičnom njutnovom reflektoru sa prečnikom glavnog ogledala od 65 mm. No pre nego što detaljno pretresemo tehničke karakteristike teleskopa, kazaćemo nekoliko reči o montaži koja svakako zavređuje svoje mesto u ovom tekstu. Montaža je klasična alt-azimutalna izrađena od jako debele (preko 5 mm) legure aluminijuma i sastoji se od trokrake osnove u koju su zavija jedna cev, u nju druga cev i na kraju alt-az glava zajedno sa tubusom. Sve odiše čvrstinom, masivnošću i kvalitetom izrade. S obzirom na to da je tubus relativno lagan, a glava montaže jako čvrsta, nema nikakvih protiv-tegova, a nakon našeg testiranja možemo da potvrdimo da nisu ni potrebni. Po obe ose postoje vijci za pritezanje montaže u željenoj poziciji koji se istovremeno koriste za podešavanje frikcionog otpora same montaže, tako da svako može podesiti lakoću – težinu pokretanja osa montaže po sopstvenoj želji. Takođe obe ose imaju i točkiće za fino podešavanje kretanja (slow motion control) koji su jako pogodni kada pratite objekat u okularu prilikom posmatranja. Nedostatak koji smo primetili je da korisni hod ovih komandi za fino upravljanje jeste dosta kratak tako da se periodično (i češće nego što bismo to možda želeli) ovi vijci moraju „resetovati” na početni položaj, ali ovo je rutina koja se vrlo lako stekne i kasnije ne pravi veći problem. Najvažnije od svega je da montaža pruža veoma stabilnu podršku teleskopu i da nema neželjenih vibracija i klimavosti sistema. Naprotiv, ruskoj školi mehanike se može zameriti svašta, loša estetika, pregrubost ili bolje reći odsustvo finoće završne obrade, nedostatak detalja, aljkavost, ali nikako im se ne može reći da štede na materijalu! Sve, ama baš sve je debelo inženjerski predimenzionisano, po sistemu proračunaš pa onda stepen sigurnosti x2 ili možda čak x3…

 

Na gornjoj fotografiji su lako uočljivi točkići za fiksiranje montaže u željenoj poziciji i podešavanje frikcije koji su zvezdastog oblika, dok su okrugli točkići namenjeni finom podešavanju i praćenju prilikom posmatranja. Tokom više dnevnih posmatranja Venere koristili smo povećanja od 30x do maksimalnih 130x bez ikakvih problema po pitanju stabilnosti montaže i centriranja Venere u centru vidnog polja okulara. Kao zaključak po pitanju montaže: vrlo mobilna, izuzetno stabilna, sasvim upotrebljiva za praktičan rad.

Naravno nisam odoleo da ovaj teleskop montiram (uz klasičnu srpsku modifikaciju) i na alt-az GO-TO montažu, ali o ovome malo kasnije.

Teleskop TAL-65 Alcor je klasičan reflektor njutnovog tipa. Ima primarno ogledalo prečnika 65 mm (otud i nadimak „baby TAL”) i žižne daljine 500 mm, dakle f/7.7. Glavno ogledalo je sferno što s obzirom na f-broj nije problem. Proizvođač navodi u specifikaciji razdvojnu moć od 2.2” i graničnu vizuelnu magnitudu 11^m. Kvalitet optike je svakako ono po čemu se prepoznaje ruska škola optike, pa je i na ovom malom teleskopu izrađena u toleranciji od λ/6, što u praksi daje fantastične rezultate. Govorka se da je za rusku optiku izbrušenu na lošiju vrednost od λ/6 obavezno sledio poduži odmor u Sibiru…

Ogledalo se nalazi u klasičnoj „push-pull” ćeliji koja omogućava kolimaciju sistema iako je po ovom pitanju TAL veoma stabilan i do manjeg poremećaja kolimacije može doći jedino posle nuklearnog napada. Uz normalnu upotrebu kolimiran teleskop ostaje takav veoma dugo, a u slučaju da je kolimacija potrebna može se odraditi za par minuta. Obratiti pažnju da je cena od ranije pomenutih 135 rublji odlivena u kalupu nosača primarnog ogledala, dakle nepromenljiva zauvek!

Sekundarno ogledalo je eliptično i izgleda stvarno malo. S obzirom na to da je tako malo i centralna opstrukcija nije opterećujući faktor za sistem. Sekundarno ogledalo je zalepljeno na nosač koji je zapravo jedan debeo lim fabrički savijen i predifinisan tako da obezbeđuje adekvatan položaj sekundara.

Sekundarno ogledalo tj. nosač nije predviđen za kolimaciju koja je na mom teleskopu u redu, moguća je manja korekcija položaja sekundara pomoću dva vijka koja drže nosač na tubusu.

Veoma važan deo svakog teleskopa je fokuser. Može se slobodno reći da je i na ovom delu TAL briljirao. Radi se o klasičnom fokuseru sa zupčastom letvom u potpunosti izrađenom od metala, konstruktivno tako jak da verujem da može da nosi ceo teleskop! Standard fokusera tj. okulara koji u njega ide je 0,965 inča.

Fokuser radi bez ikakvog praznog hoda, čvrsto i stabilno, a opet vrlo glatko. Što je najbolje od svega, lakoća/težina pomeranja fokusera može se podešavati tako što rukom čvrsto držite levi točkić fokusera, a desni točkić otpuštate ili dotežete. Elegantno rešenje koje bih voleo da vidim i na mnogo skupljim konkurentskim modelima.

Po pitanju okulara TAL je ponovo pokazao vrhunsku domišljatost. Uz teleskop se dobija samo jedan Ramsden okular žižne daljine 15 mm, no uz pomoć barlow sočiva i ekstendera imamo tri moguća povećanja.

Prvo i minimalno povećanje od 30x dobija se samo korišćenjem okulara direktno postavljenim u fokuser. Okular je najjednostavnije konstrukcije sa dva sočiva (tip Ramsden) i bez antirefleksivnog sloja, ali je kvalitet slike vrlo pristojan. Najveća mana je malo vidno polje i eye relief.

Drugo po redu povećanje od 90x dobija se postavljanjem u fokuser prvo barlow sočiva pa nakon njega okulara. Barlow sočivo je takođe dublet i ne unosi nikakvu vizuelno primetnu aberaciju. Ova kombinacija mi je npr. pružala najbolje rezultate prilikom posmatranja Venere.

Treće po redu i najveće povećanje sa ovim kombinacijama je 130x i dobija se tako što se postavi prvo Barlow sočivo, pa onda ekstender i na kraju okular. Treba napomenuti da je pri ovom povećanju vidno polje već dosta malo tako da otežava pozicioniranje i duže posmatranje objekta, ali kvalitet slike je i dalje odličan.

S obzirom na to da se radi o najjednostavnijim optičkim rešenjima za okular i barlow, prilikom posmatranja uočljiv je hromatizam, ali nikako u meri koja bi opterećivala rad. Kvalitet slike je u 2/3 vidnog polja okulara odličan.

Naravno da nisam odoleo i nabavio sam okulare u standardu 0,965” u žižnim daljinama od 16 mm i 6 mm, tipa Kelner, pa iako se radi o okularima iz klase niskobudžetnih, vidno polje koje je dvostruko veće kao i dosta bolji eye relief pružaju znatno udobniji rad uz minimalnu degradaciju kvaliteta slike. Ostalo je još da nabavim Zeiss-ove čuvene Ortho okulare za ovaj standard pa da priča bude potpuna. Biće i to….

Ovako kompaktan teleskop se sam nametnuo kao logičan izbor za montažu na moderniju Alt-Az montažu sa GO-TO kontrolerom. Radi se Sky Watcher montaži koja se pokazala kao idealna za ovaj zadatak. Prvo sam morao da postavim klasičnu Vixen šinu na TAL-a jer on nije fabrički predviđen za tako nešto. Na slikama se vidi da je u pomoć dve metalne šelne za postavljanje cevi u građevinarstvu i uz trošak od par evra sve leglo idealno na svoje mesto. Teleskop je namerno  postavljen u asimetričan viši položaj da bi se izbegla eventualna kolizija teleskopa i tronošca. Ovaj teleskop je zbog prethodno objašnjenih inženjerskih veština ruskih projektanata, iako najmanji na svetu reflektor, ipak težak celih 3,6 kg! Naravno, ovo nije predstavljalo nikakav problem za SW montažu i sve funkcioniše besprekorno. S obzirom na to da smo se u novije vreme svi razmazili po pitanju korišćenja elektronike i GO-TO sistema (ne znam kako smo ranije živeli bez elektronske baze od 40 i kusur hiljada objekata…) za veliki deo posmatranja pretpostavljam da će ovaj komplet biti standardan.

Još jedna mala modifikacija se odnosi na ugradnju red dot tražioca. Originalni tražilac na TAL-u predstavljaju samo dva komada lima sa otvorima postavljenim na tubus. Ne može se reći da je ovo rešenje u noćnim uslovima baš upotrebljivo jer se vrlo teško vidi  u mraku. Za dnevna posmatranja je OK. Iz tog razloga sam zahvaljujući braći kinezima za 10-tak evra poručio red dot koji je mnogo bolji za ovu namenu od originalnog „tražioca”.

Naravno i jedan i drugi tražilac su potrebni jedino u proceduri podešavanja GO-TO montaže, nakon toga montaža fantastično dobro i precizno pozicionira sve objekte iz baze podataka tako da možete sve vreme da se bavite posmatranjem objekata a ne njihovim traženjem.

Uz teleskop se u standardnoj isporuci dobija još i okularni filter za posmatranje Sunca. Nisam siguran koliko je ovakav filter siguran za rad (internet je prepun upozorenja da se ne sme koristiti), ali sam ipak isprobao kako radi i bio impresioniran kvalitetom! No, o ovome i ostalim posmatračkim rezultatima detaljno ću se baviti u daljem tekstu.

Za prvi objekat koji sam posmatrao slučajno i od nestrpljenja isforsirano bilo je, naravno, Sunce. U tom periodu nije bilo baš nijedne pege, ali ne vredi morao sam! Posmatranje sam obavio sa čuvenom Baader-ovom ND5 folijom za vizuelno posmatranje. Od ranije znam da ova folija pruža fenomenalan kvalitet slike u neutralno plavo beloj boji Sunca. S obzirom na to da nije bilo pega, o kvalitetu i oštrini slike mogao sam prosuditi samo na osnovu ivice Sunca i naravno prema zatamnjenju limba. Vrlo sam zadovoljan slikom u originalnom okularu od 15 mm. Naravno da nisam izdržao i da sam morao da isprobam i okularni filter koji se dobija uz teleskop, iako se svuda u tekstovima ovaj način posmatranja Sunca ne preporučuje iz sigurnosnih razloga. Malo je reći da sam bio fasciniran! U njemu se Sunce čak oštrije i bolje videlo nego sa Baader folijom, a boja je bila identična (plavo-bela) kao sa folijom! Ni traga od onih žuto-narandžastih boja za koje se svi slažu da deluju lepo, ali da ne daju takav kontrast kao astro-solar folija. Još jednom kapa dole za rusku školu optike koja je ovaj filter napravila 40-tak godina pre komercijalno dostupnih folija za nas amatere. Jedva čekam neku pegu na Suncu.

Drugi objekat je bio Mesec, nešto oko prve četvrti. Posmatrao sam originalnim Ramsden okularom od 15 mm, dakle povećanje 33x. U ovom i svim narednim posmatranjima pomagali su mi, a nadam se i uživali AstroGodra i AstroŠomi (Astronomsko društvo „Aristarh” Kragujevac). Slika perfektno oštra, krateri predivno uočljivi i detaljni čak i na ovako malom povećanju. Sa barlow sočivom (povećanje 90x) i sa ekstenderom (povećanje 133x) slika takođe odlična bez gubitka oštrine i kontrasta, nešto malo smanjene svetline (što kod Meseca čak i godi). Najveći nedostatak je, već pominjano, jako malo vidno polje. Može se primetiti prisustvo hromatske aberacije koja je odlično korigovana na nekih 70% vidnog polja, a van toga nije nešto što strašno smeta. Inače se može reći da je okular dobro korigovan u ovoj 2/3-skoj zoni. Nerealno bi bilo i očekivati više od ovog tipa okulara. Koristio sam i klasične okulare kelnerovog tipa i kod njih je po pitanju korigovanosti polja situacija slična, malo je veći hromatizam, ali je vidno polje duplo veće. Ova činjenica će svakako biti važna kod posmatranja deep-sky objekata. Naglasio bih da je boja mesečeve površine bila pepeljasto siva, potpuno prirodna.

Iste večeri smo posmatrali i Veneru koja je bila u fazi između prve četvrti i srpa. Pre nastupanja potpunog mraka prizor je bio fantastičan na svim povećanjima. Spoljna ivica Venere oštra kao žilet, unutrašnja nešto tamnija stvarajući pravi 3D efekat. Svi smo se složili da je neverovatno kako tako mali telekop pruža ovakvu sliku u okularu. Sutradan smo odmah organizovali i dnevno posmatranje oko 16 časova! S obzirom na to da je Venera bila značajno viša u odnosu na horizont i da je manje blještala jer je još uvek bio dan, rezultati su bili odlični. I ovde treba reći da smo očekivali da Venera, koja je osim Meseca najsjajniji objekat koji se može posmatrati, proizvede puno hromatizma u okularu, ali smo se prijatno iznenadili jer je slika bila prilično neutralna u najvećem delu vidnog polja osim pri ivicama.

Posmatranje deep-sky objekata započeli smo posle dužeg perioda lošeg vremena, popodne se razvedrilo prilično lepo, ali je krajni skor kvaliteta neba za ova posmatranja bio oko 4. Počeli smo sa višestrukim zvezdanim sistemom Alcor-Mizar jer teleskop simbolično i nosi ime Alcor. Ovu zvezdu smo takođe koristili i kao referentnu za kalibraciju GO-TO montaže. Naravno, ovaj sistem Alcor-MIzar vidi se kao dvojna zvezda golim okom i u Staroj Grčkoj se koristio za kontrolu vida. Mizar ima ukupnu prividnu veličinu od 2,4^m dok Alcor ima 4^m sa ugaonim rastojanjem između njih od 11,8 lučnih minuta. Kao jedna od prvo-otkrivenih dvojnih zvezda Mizar je bio lak plen za naš mali teleskop pri povećanju od 33x. Lako se videla i komponenta Mizar B koja ima prividni sjaj od 4^m i nalazi se na rastojanju od 14 lučnih sekundi od glavne zvezde.

Čuvena maglina M42 u sazvežđu Orion bila je druga referentna tačka za kalibraciju montaže i naših očiju. Maglina se videla odlično i zauzimala je veći deo vidnog polja, dosta sjajna i kontrastna. Čuveni trapez zvezda u centru magline je prava poslastica. Ovo je svakako jedan od najlepših objekata za teleskope manjih prečnika. Ovde je već bilo znatno lakše posmatrati sa kelner okularom zbog mnogo većeg vidnog polja.

Otvorena jata Ha i Hi (prema grčkim slovima h i χ )u sazvežđu Perzej, kataloških oznaka NGC 869 i NGC 884 ili Caldwell 14 , lako su vidljiva i golim okom na dovoljno dobro tamnom nebu, a u manjem teleskopu su prelep prizor. Oba jata su stala u vidno polje okulara sa povećanjem od 33x sa jasno razdvojenim zvezdama i prelepim bojama.

Sazvežđe Raka nam je na raspolaganje stavilo dva otvorena jata sa oznakama M44 i M67. Jato M44 sa nadimkom „Beehive”  ili „Košnica” u okularu deluje manje zgusnuto i pomalo raštrkano nudeći kombinaciju dosta sjajnih i manje sjajnih zvezda, klasično otvoreno jato iako spada u klasu objekata koji su najbliži našem Suncu. S druge strane jato M67 ima zvezde dosta slabijeg sjaja (prosečno oko 10^m) pa stoga u manjem teleskopu daje utisak magličastijeg objekta sa kombinacijom razdvojenih zvezda i onih koje deluju kao maglina. Moj lični utisak je da je M67 za ovu vrstu teleskopa lepša meta.

Otvoreno jato M45 sa nadimkom „Sedam sestara” laka je meta za golo oko u sazvežđu Bika. Nadimak je dobilo po tome što oštrovidi ljudi ovde lako vide sedam najsjajnijih zvezda a „baby TAL” ovde pokazuje veći broj zvezda, sjajnijih i manje sjajnih. Veličina ovog jata može predstavljati problem jer je jedva stalo u vidno polje okulara i da bi se sagledalo celo potrebno je malo „šarati” teleskopom po okolini. Ovo je verovatno jedan od najlepših objekata za posmatranje dvogledom. Kad smo već u sazvežđu Bika odlučili smo se i za objekat M1 ili čuvenu maglinu „Kraba”. Ona predstavlja ostatak supernove, a prividna veličina joj je 8,4^m tako da nas je baš zanimalo kako će se videti sa prečnikom od samo 65 mm. Jasno se uočavala sa lako vidljivom jajolikom strukturom, naravno bez detalja u strukturi. Bočno gledanje (averted vision) kod ovakvih objekata puno pomaže.

Jato M35 je predivan objekat za sve teleskope u sazvežđu Blizanci. Jato ima preko 100 zvezda dok se u manjem teleskopu uočava otprilike polovina od tog broja. Iako spada u otvorena jata, nije previše razvejano pa je lepo za posmatranje. Planetarna maglina NGC 2392 ili Caldwell 39 ima nadimak „maglina Eskim” iz razloga što u većim teleskopima i na snimcima izgleda kao lice Eskima okruženo karakterističnom krznenom kapuljačom. Za maleni TAL predstavlja izazovan objekat ne zbog svog prividnog sjaja od 10,1^m već zbog činjenice da je dosta sitna. Na povećanju od 33x se jedva malo razlikuje od obližnje zvezde koja dobro dođe za poređenje da zamućena zvezda nije zvezda već baš tražena planetarna maglina. Ovde je naravno pomoć GO-TO montaže neprocenljiva. Na povećanju od 90x već se jasno vidi da je to maglina za koju bi najbolji opis bio zvezda koju simetrično okružuje slaba maglina.

Iako se za našu severnu geografsku širinu od 44 stepeni otvoreno jato M41 nalazi dosta nisko u odnosu na horizont, vrlo ga je lako locirati na oko 4 stepena južno od najsjajnije zvezde na severnom nebu Sirijus u sazvežđu Veliki pas. Ukupni prividni sjaj je oko 4,1^m pa je teoretski lako uočljiv golim okom, ali se zbog jako niske južne deklinacije od -21 stepen najbolje pronalazi pomoću manjeg dvogleda. Jato je u teleskopu očigledno, mada prilično razvejane strukture.

Relativno blizu sazvežđa Veliki Pas je i sazvežđe Orion. Ovoga puta smo se odlučili za malo manje posmatran objekat ovog sazvežđa, refleksivnu maglinu M78. S obzirom na to da smo posmatrali sa naše standardne lokacije iz sela Ratković udaljenom oko 25 km od centra Kragujevca koja nam pruža dosta dobre posmatračke uslove, posmatranje ove magline nije bio nikakav problem. Inače ova maglina je jako osetljiva na svetlosno zagađenje i može se koristiti kao dobar pokazatelj kvaliteta neba. Radi se o difuzno-refleksivnoj maglini koja se dosta lako uočavala sa značajnom osetljivošću na tehniku bočnog gledanja (averted vision).

U istom sazvežđu posmatrali smo i višestruki zvezdani sistem Sigma Orioinis (σ Ori) svakako jedan od najlepših višestrukih zvezdanih sistema. Ovde u vidnom polju zapravo vidimo Sigma Orionis (oznaka STF 762) koja je petostruki zvezdani sistem, od koga smo mi lako videli komponente AB, D i E, dok nam je komponenta C ovaj put izmakla ili zbog nepažnje (ovog objekta smo se dosetili na samom posmatranju pa nismo pripremili raspored komponenti) ili jednostavno zato što prevazilazi tehničke mogućnosti našeg malog teleskopa. Ovo svakako moramo još jednom proveriti. Drugi zvezdani sistem je STF 761 čije smo komponente A, B i C lako razdvojili čak i pri povećanju od 33x! Na ovaj objekat ćemo se svakako ponovo vratiti. Spektakularan!

Na displeju GO-TO montaže kao preporučeni objekat pojavljuje se galaksija NGC 3115 u sazvežđu Sekstant. Prebiram po svom mozgu i ne mogu da setim da sam je skorije posmatrao, ako sam uopšte. Pritiskam GO i čekam. U početku mi se učinilo da u vidnom polju nema ničega osim sporadičnih zvezda, ali onda vidim slabašan magličasti oblik. To je ona… na samoj granici vidljivosti, ali ipak tu, uočava se i da je izduženog oblika. Da budem siguran da je tako prepuštam okular i Dragu. Potvrdno. Ništa spektakularno, ali kod ovako malih prečnika teleskopa za većinu galaksija to je potvrda da su pronađene. Kasnije vidim da je magnituda 9,9 i da je dosta nisko iznad horizonta.

Za sledeću metu nam nije neophodan GO-TO, ali kucam M66 i posle kraćeg zujanja montaže ova galaksija je u centru okulara i može se reći lak objekat za detekciju. S obzirom na to da je to jedna od galaksija iz čuvenog tripleta u Lavu, uz malo ručno pomeranje montaže pronalazimo i nešto malo slabiju galaksiju M65 u istom vidnom polju. Za treću galaksiju NGC 3628 u literaturi se preporučuje teleskop od barem 80 mm, ali mi smo bez problema i nju videli, dakle sve tri galaksije u okularu od 33x, pravi triplet! Naravno ne očekujemo da vidimo neke detalje.

Kad smo već kod galaksija, pretrčali smo i preko M87 koja se nalazi u Devici. Sa magnitudom od 8,7 samo smo je detektovali jer se ovaj objekat i većim teleskopima vidi bez nekih izrazitih detalja s obzirom na to da se radi o eliptičnom tipu galaksije. Spisku detektovanih galaksija pridružujemo i M64 u sazvežđu Berenikina kosa. Ovo je već lak objekat.

Za kraj galaktičkog spiska ostavili smo par M81/M82 u sazvežđu Veliki medved. M81 je treća po prividnom sjaju na severnom nebu (ispred nje su samo M31 i M33) sa sjajem od 6,9^m. U okularu se vidi okrenuta „s lica” tako da se lako uočava magličasti objekat koji je eliptičnog oblika, a za neke detalje potreban je veći teleskop. Postavljanjem M81 u jedan kraj vidnog polja u istom vidimo i M82. Ona je sitnija od M81, ali s obzirom na to da je postavljena „bočno”, ima veći površinski sjaj i iako joj je prividna veličina 8,4^m, lakša je za posmatranje nego M81. Ovaj atraktivan par je pravi primer da prividna veličina nije baš uvek najmerodavnija. U svakom slučaju izuzetni objekti.

Kuglasta jata mogu biti prave mete za manje teleskope. Iako jedan od fizički najudaljenijh kuglastih skupova zvezda, M53 u sazvežđu Berenikina kosa nije predstavljao veći problem za TAL. Magličast, oblika lopte bez razdvojenih zvezda što je bilo i za očekivanje. Kad smo već kod kuglastih skupova elektronski mozak ponudi odmah M79 jato u sazvežđu Zec, retko posmatran. Skup je dosta nisko (-23 stepena) i prilično sitan, sa prividnom veličinom od 8,4, ali nije bio veći problem za identifikaciju. Zbog poređenja prešli smo odmah na znatno veći i sjajniji skup M3 u Lovačkim psima. On je već pružao utisak da se neke zvezde mogu i razdvojiti, jako sjajan (6,2^m) i prilično veliki u vidnom polju (oko 18′). Lep objekat za manje prečnike i povećanja.

Sazvežđe Kočijaš ima da ponudi tri otvorena zvezdana jata M36, M37 i M38. Posmatrali samo naravno sva tri i svako je lepo na svoj način. Ipak za ovaj tip i veličinu teleskopa najlepši utisak odaje skup M37 sa velikim brojem zvezda raspoređenih na prostoru od oko 24′ pa izgleda zaista bogato.

M46 je otvoreno jato u sazvežđu Krma. Iako je po tablicama veličine oko 27′ vizuelni utisak koji ostavlja u okularu je kao da je skoro dvostruko veće od M37! Bogato je zvezdama i prividno u svom sastavu ima i planetarnu maglinu NGC 2438 koju mi nismo uspeli da identifikujemo. Potrebno je veće povećanje i bolje vidljivost jer je i ovaj objekat dosta nisko nad horizontom (oko -14 stepeni). Pored M46 se nalazi i otvoreno jato M47 koje je ima dosta manje zvezda i više je razvejano tako da nije posebno atraktivno.

Zadnji na listi posmatranih objekata bio je otvoreni skup zvezda M93 u sazvežđu Krma (slika levo). I ovaj skup  spada u retko posmatrane objekte što smatramo za veliku štetu jer je objekat jako lep. Bogat je zvezdama i odaje pravi „deep-sky” utisak u okularu. Iako u svom sastavu nema maglinu u manjim teleskopima se čini kao da postoji. Sjajnost skupa je 6^m.

Na kraju da napomenem da fotografije deep-sky objekata u ovom tekstu nisu načinjene „baby TAL”-om već su za karakteristične objekte postavljene kao primer kakav vizuelni utisak ti objekti ostavljaju u vidnom polju teleskopa TAL „Alcor-65”.

Ostaje još samo da završimo i nastavimo ovaj tekst kada budemo pozajmili od WaskaGM i posmatrali kroz Nikon Zoom okular 9–21 mm koji spada u najkvalitetnije okulare u standardu 0,965. TAL to zaslužuje, a mi ćemo uživati!