Posle jako dugog perioda hibernacije i iščekivanja javljamo se sa lepim vestima. Čim je dogovorena kupovina nove montaže mi smo “dobsona” otpisali i nije nam se više koristio. Ipak, poslužio nas je u prethodnom periodu jako dobro pa je sazrelo vreme za njegovo penzionisanje!

Početak naših slatkih muka bio je početkom maja meseca kada smo se dogovorili sa našim drugarom Perom da nam iz TS-a donese novu montažu za našeg 10-inčnjaka. Izbor nam nije bio mnogo otežan jer je jedino EQ-6 mogao da podnese težinu opreme koja će biti na njemu (i sada već i jeste.) a i cena joj je takva da nema konkurencije (hvala braćo Kinezi). Posle nekoliko odlaganja iz raznoraznih razloga, što je dovelo do više zdrastvenih problema kod kompletene ekipe izazvanih sekiracijom i frustracijom, konačno je došao i taj 21.05.2006. Otvaranje svake nove kutije bilo je propraćeno ovacijama i uzvicima. Naravno prvo smo napali kutiju sa “glavnim obrokom.

Uh, kolika je… Na slikama i reportima smo pročitali da je EQ-6 velika montaža ali slike su jedno, a uživo je nešto sasvim drugo. Za sada vam šaljemo samo slike a uživo se vidimo na Letenci!

U istoj turi nam je došao i legendarni Baader-ov filter OIII prečnika 2 inča. Svoj pravi kvalitet i vrednost pokazaće na Kopaoniku kada smo i sami bili iznenađeni kako “ubija”. Biće o tome detaljnije pisano kasnije.

Naravno, posle jako dugog perioda oblačnosti nismo mogli da izdržimo pa je “first light” padao nekoliko puta iz  Dragovog dvorišta koje je praktično na ulici. Ipak, tu smo stekli vrlo bitno iskustvo kako pomeriti montažu koja bez teleskopa i opreme ima čak 47 kilograma, i kako je nemoguće da je mrdnemo kada na nju postavimo teleskop! Ipak kada se sve namontira izgleda predivno.

Sve u svemu montaža mehanički i elektronski funkcioniše jako dobro a o detaljima možemo kad se vidimo ili po zahtevu. U svoj ovoj euforiji još smo našoj opremi pridodali i MTO-1000 koji će imati funkciju glavnog teleobjektiva i “guider” teleskopa pri snimanju kroz GSO. Ne znamo da li ima potrebe da se kaže da je ruski MTO mehanički i optički perfektan jer je kao i druge stvari iz ove zemlje predviđen da preživi manju nukleranu eksploziju. “Zenit” se u dobu digitalne fotografije podrazumeva kao fotoaparat izbora svakog ozbiljnog astronoma!

Nakon prvih neozbiljnih “first light”-ova rešili smo da prvu iole vedru priliku iskoristimo za našu ultimate lokaciju za posmatranje – Kopaonik. Posle ovakvog izviđačkog “sessiona” potrudićemo se da uglavnom idemo tamo na posmatranje. Ova lokacija je od Kragujevca udaljena oko 160 km, tako da ne predstavlja veći problem što se putovanja tiče, a kvalitet puta je dobar – za Srbiju može se reći i izvanredan. Pošli smo u subotu 17.06.2006. oko 16 časova, a stigli smo na lokaciju oko 19 časova. Nismo žurili jer smo usput često stajali da se divimo prirodnim lepotama doline reke Ibar.

Astronomski je važno da se napomene da posle grada Kraljeva sve do Kopaonika praktično nema civilizacije. Južna Srbija nije baš nešto u fazonu preteranog “light pollution”-a tako da se ova lokacija sa velikom nadmorskom visinom nameće kao najbolja za nas. Naša posmatračka lokacija je bila na 1.800 metara, planinski prevoj “Jaram”. Nažalost uslovi su te večeri bili daleko ispod proseka koji ova lokacija može da ponudi što se sa priloženih fotografija i vidi, jer je bilo dosta providne oblačnosti koja se periodično u toku noći i menjala na gore ili na bolje. I pored toga nekoliko objekata koje smo za 3 sata posmatranja (Mesec je u poslednjoj četrvrti izašao već oko 1 sat posle ponoći) uspeli da vidimo ostavilo nas je bez daha. Vredelo je ići i samo zbog jednog objekta!!

Pokušaćemo da vam opišemo kao je to bilo, mada vas unapred upozoravamo da će to biti vrlo teško jer nisu izmišljeni svi potrebni superlativi u srpskom jeziku! Te večeri posmatrali smo samo dobro znane planetarne i emisione magline, jer su bili takvi vremenski uslovi a ujedno smo želeli da uporedimo i novi OIII filter sa starim UHC-om.

Krenućemo najpre od M57. Za njega smo koristili prvo UHC i vrlo lako se uočavao oblik magline sa nagoveštajima strukture i spolješnjeg haloa. OIII je sve ovo podigao za još jednu klasu iznad i struktura se uočavala predivno! Zatim smo prešli na M97 ili čuvenu Sovu koja je kroz UHC bila jako dobra a sa OIII  smo se osećali neprijatno zbog njena dva crna oka koja su buljila u nas netremice! Susedna galaksija M108 iako fenomenalna ipak je bila u drugom planu.

Drugu rundu smo započeli u Strelcu. Prevarili smo se i okrenuli teleskop u pravcu M8! E, ona se tako dobro videla da smo na njoj izgubili tj. dobili narednih pola sata! Što bi mi rekli vide se “detalji u detaljima”. Ovde je OIII bio ekstremno superioran u odnosu na UHC i još u kombinaciji sa 30 mm-skim okularom od 2 inča – to je kombinacija snova za velike “deep sky” objekte. Glava nas je zabolela od detalja a moramo da napomenemo da vizuelni utisak iznad naših očekivanja i da doživljaj u odnosu na fotografiju koje je obično u ovakvim slučajevima superiorna znatno drugačiji. Vide se detalji koji na fotografijama obično pre-eksponirani a maglina ipak zauzima skoro celo vidno polje!! Jako je dobar utisak bio i sa okularom od 20 mm sa povećanjem od 62 puta. Treba reći i to da je Baader-ov filter superioran u odnosu na konkurenciju jer propušta i jako puno zvezda pa magline ne izgledaju izveštačeno. Sledeći je na red došao M20. Iako je po svim dosadašnjim izveštajima koje smo pronašli i ovde OIII trebao da bude dosta bolji, mi smo sve detalje bolje videli pomoću UHC-a! Ovo se odnosi i na samu maglinu i na tamne zone koje čine čuvenu detelinu. Ovde je UHC čist pobednik. Nastavak je bio na M16 koji iako ima značajnu reputaciju nije ovog puta bio baš blistav, ali to je u poređenju sa svim dosadašnjim posmatranjima bilo opet mnogo bolje. Lako se uočavala struktura magline i tamni delovi ali nije bilo prevelike razlike između OIII I UHC-a iako malu prednost dajemo OIII, što je i logično. Strelac nam je završni udarac pripremio u vidu M17 iliti čuvene “Swan” magline! Eh, ode još pola sata ionako kratke noći… Takve detalje je teško opisati. Krila, oči, perje, strukture u krilima, nikad viđeni deo magline iznad tela… Znam da je teško poverovati ali nismo pili ništa!!

Pošto se Mesec već opasno približavao trenutku izlaska, odlučili smo se da osmotrimo “Veil” maglinu koja je već skoro bila u zenitu. Tu je već počelo hvatanje za glavu i padanje na hladnu zemlju planine Kopaonik. Prvo smo obratili pažnju na deo “Finger of the God” koji se proteže preko zvezde 52 Cygni. Maglina se proteže i van vidnog polja od skoro 2 stepena. Vrh je baš kao igla dok je suprotni kraj razdeljen na dva kraka! O strukturi bolje da i ne pričamo! OIII je sve vreme na poziciji. UHC smo zaboravili da stavimo! Normalno odmah smo požurili da pogledamo i sjajniji deo ove magline koji nosi oznaku NGC6992. FENOMENALNO! Ovde smo pomislili da je potrebno da stavimo filter za Mesec da bismo smanjili sjaj!! Dobro, nismo ga stavili ali struktura se videla duž cele magline sa fantastičnim kontrastom. Čak i u središnjem delu magline koji nam se uvek do sada na posmatranjima video kao prekid, sada se jasno videla maglina. Naravo, u šetanju između ova dva segmenta “Veil”-a uvek nam je smetao “Pickerig wisp” koji smo sada prvi put i uspeli da vidimo. Sa ove lokacije to je izgledalo lako.

Ah da, bilo je dosta hladno, ruke su nam se grajale u džepovima i tu je priskočila u pomoć nova montaža jer nismo non-stop morali da “vozimo” starog dobsona.

Ostaje samo da se pitamo kako bi tek bilo da je vedro i kako smo mi uopšte živeli do sada bez ovakvih posmatranja. Proverićemo vrlo skoro pa ćemo javiti. Možda padne i neka astro fotografija…

Vedro nebo.