Avantura sa ovim teleskopom počela je tako što sam po ko zna koji put špartao kroz male oglase kucajući u polje pretrage ključnu reč “teleskop”. Od gomile raznih oglasa u kojima se nudilo bukvalno sve i svašta pažnju mi je privukao jedan prašnjavi primerak sa oskudnim tekstualnim opisom i još lošijim pratećim slikama. Ipak detaljnom analizom i tako loših podataka uspeo sam da vidim neke elementarne karakteristike i da na osnovu toga zaključim da se radi o Edmund Scientific Space Conqueror teleskopu, reflektoru njutnovog tipa prečnika 3” (75 mm)! Svoju ekspanziju ovaj teleskop je doživeo u periodu od 1962. do 1965. godine! Kako je ovaj teleskop iz SAD došao baš u Srbiju? Moguće da je ovo  jedinstven primerak kod nas, a verujem da je i u svetu veoma redak.

Užurbano okrećem broj telefona iz oglasa mada znam da je verovatnoća da je neko takođe zainteresovan ravna nuli. Sa druge strane se javlja čovek od koga odmah vidim da neće biti pomoći po pitanju dodatnih informacija…. “Sine, meni to stoji na tavanu, ima prašine i prljavštine po tome, na kraj cevi se vidi neko staklo koje svetli (misli na primarno ogledalo) ali ne znam ti ja više od toga!”… Uh… Reče još da ima i nogare od teleskopa…. To je to, pa na osnovu toga treba odlučiti! “Kolika je cena?” usudih se da pitam…. Glas mi odgovori da ne može da mi ga proda jeftinije od 750 din! Htedoh da se cenkam ali mi se jezik ukočio od zaprepašćenja! Pa poštarina će biti veća…. Ukupna cena je bila oko 9 €! Kako onda da ne poručim… Već sutradan teleskop je bio kod mene u stanu…

Pored nepouzdanosti oko opisa teleskopa moram da priznam da je prodavac spakovao teleskop bolje od mnogih firmi koje isporučuju novu opremu. Sa nestrpljenjem otvaram kartonsku ambalažu i počinjem sa utvrđivanjem stanja i sklapanjem teleskopa. Nema tu mnogo filozofije, sve se sastoji od dva osnovna dela, drvenih nogara sa nosačem teleskopa i samog teleskopa koji se pomoću dva vijka spaja sa “montažom”. Uz teleskop prodavac mi je poslao i neki tražilac ali on nije deo originalnog kompleta, njega je jednostavno neko priključio uz teleskop u prethodnim decenijama… originalni tražilac je negde nažalost izgubljen. Nakon sklapanja vidim da je sve ostalo ipak čitavo, i u koliko toliko solidnom stanju, samo UŽASNO prljavo i zapušteno! Ipak i nije tako strašno za teleskop o kome niko nije vodio računa bar 50 godina…

Prva stvar koja je morala biti proverena pre bilo kakve dalje akcije restauracije teleskopa je stanje primarnog ogledala. Ako je ono oštećeno onda nema svrhe bilo šta dalje raditi. Situacija srećom dobra, ogledalo vrlo prljavo ali uglavnom neoštećeno.  Dakle krećem sa obnovom…. Prvo sam se ustremio na čišćenje glavnog i sekundarnog ogledala. Potapanje u vodu i dugo tuširanje pod mlazom mlake vode… Onda nežno bez ikakvog pritiska čišćenje pamučnom vatom i na kraju ispiranje destilovanom vodom da se odstrane tragovi kamenca. Ako ikada budete u situaciji da čistite neko ogledalo za teleskop, osnovno pravilo je bez grubosti i ako ostane neka flekica nije strašno, bolje je tako nego da izgrebete ogledalo! Nakon čišćenja i sušenja ogledala izgledaju bolje nego što sam se nadao….

Sada je preostao lakši deo posla, treba srediti postolje i tubus. Nogari teleskopa su napravljeni od kvalitetnog punog drveta tako da je malo šmirglanja i nekoliko slojeva brodskog laka vratilo stari sjaj i lepu boju. Metalni deo koji predstavlja nosač teleskopa je isečen pod uglom od 45 stepeni tako da delimično može da se ponaša kao rudimentna ekvatorijalna montaža tokom posmatranja. Inače je izrađen od debljeg pocinkovanog čelika tako da je bilo potrebno samo čišćenje.

Tubus ovog teleskopa je izrađen od presovanog kartona (u to vreme to je bilo uobičajeno tzv. “sono tube”), unutrašnja crna mat boja je bila u dobrom stanju, spoljašnja bela boja je obnovljena istom takvom. Nosač okulara je priča za sebe, radi se o bakelitnom nosaču kroz koji prolazi manja kartonska cev koja nosi okular. Okularna cev je bila u lošem stanju, krunila se, i nju sam zamenio plastičniom cevčicom odštampanom na 3D štampaču. Okular koji ide u originalnom kompletu je žižne daljine 12 mm i može se reći da je skoro neupotrebljiv! Probao sam i njega u radu ali sam ga zamenio sa “kinezom” kelnerovog tipa od 25 mm. Ovako je vidno poje bilo prihvatljivo uz bolji kvalitet slike. Tražilac koji nije bio originalan sam jednostavno bacio… I to bi bilo to, da nisam morao da čekam da se osuši farba sve je moglo biti završeno za jedno popodne, ovako je trajalo dva dana. Kada sam ga pogledao završen teleskop bio sam baš zadovoljan, blistao je starim sjajem i odavao je utisak pravog teleskopa iz nekog davno prošlog vremena…

Ono što je završnica svakog ovakvog projekta je finalni test “pod zvezdama”, dakle kako se teleskop ponaša u radu. Da bi sebi olakšao život postavio sam Edmunda na moju staru dobru “Sky Watcher” alt-az GO-TO montažu. Nekada je astronom amater morao da se dobro pomuči da pronađe objekat i da ga održi u vidnom polju, danas je dovoljno da ima napunjenu bateriju!  Posle kraće procedure kolimacije (teleskop ima nosač primarnog ogledala sa tri vijka na oprugama) sve je spremo za “first light”.

Obzirom da smo odabrali noć bez mesečine morao sam odmah da se posvetim objektima dubokog neba. Montažu sam kalibrisao pomoću Vege i Arktura i na prvi pogled ove sjajne zvezde nisu bile preterano obojene zbog prisustva hromatske aberacije. Na displeju podesih kao prvu metu kuglasto jato M13 u Herkulu. I evo ga u centru okulara. Jasno je uočljivo kao magličasta lopta, poneka razdvojena zvezda i  karakteristične dve zvezde “levo i desno” od njega. Posvećujem mu malo više pažnje i obzirom da je teleskop f/10 i povećanje od samo 30x sve izgleda dobro. Nema nekh većih aberacija i slika je korektna u 2/3 vidnog polja, naravno i okular je prilično diskutabilnog kvaliteta. Način za fokusiranje sa uvlačenjem i izvlačenjem cevi sa okularom je skoro blagi užas, tako da kada sam jednom našao fokus pogodan za moje oko više nisam pomerao. “Srećom” nisam imao više okulara za promenu….

Druga meta mi je bila takođe kuglasto jato M92 u Herkulu, koje je dosta sitnije ali se i ono videlo dosta dobro, mada sam i kod njega poželeo da bude za nijansu svetlije. Nije to zbog prečnika ogledala već zbog već pomenutog f broja. Ipak obzirom da je M92 manji po površini od M13 izgledao je koncentrisaniji i svetliji.

Treća meta je ponovo klasto jato M3 u sazvežđu Lovački Psi. Ono je po svom izgledu nalikovalo na nešto između M13 i M92, dakle nije bilo koncetrisano kao M92 ali ni tako razuđeno kao M13. Svakako korektno i lepo jato.

Obzirom na malo povećanje odlučo sam se da pogledam dvojnu zvezdu Albireo u Labudu. Ova zvezda koja  je prividnog sjaja 3, kroz teleskop i sa najmanjim povećanjem pokazuje svoju dvojnu prirodu. Dobar test je i za uočavanje boja jer su komponente naradžasto-žute i plave boje. Kroz Edmunda se ovaj par lako uočavao kao i boje obe komponente.

Jupiter se sam kao meta nametnuo za posmatranje jer je dominirao na južnom delu neba. Sa povećanjem od 30x vrlo lako su se videla sva četiri velika satelita. Na disku Jupitera uočavli su se i karakteristični pojasevi bez nekih detalja obzirom na malo povećanje. Iako prisutna, hromatska aberacija mi nije predstavljala veći problem prilikom posmatranja ovog planetarnog diva.

Za desert sam ostavio planetu Saturn koje se uzdizala malo kasnije u toku noći. Iako dosta sitan Saturn uvek kod mene izaziva divljenje u okularu. Mali disk bez detalja i oko njega fino definisan prstenčić. Obzirom sa je slika u okularu minijaturna više se i ne može očekivati. Ipak iznenađen sam oštrinom detalja.

Tokom posmatranja Jupitera i Saturna osećao sam se kao Galilej koji je imao teleskop sa sličnim povećanjem od 30x ali svakako ne sa tako kvalitetnom optikom. Ipak taj osećaj da svojim okom vidiš jupiterove satelite i njegove oblake, satrunov prsten… nema cenu… pa makar ona bila i 9 €!

Ono za šta je ovaj teleskop prvenstveno namenjen a to je početnički teleskop za upoznavanje sa lepotama neba ovaj instrument svakako zadovoljava.

Zbog frustrirajuće lošeg fokusera i nedostatka okulara palo mi je na pamet da ovaj stari teleskop unapredim pomoću nekog fokusera sa letvom koji bi mogao da koristi standardne okulare. Nakon toga mogao bih da obavim završni test kvaliteta optike i da izvučem iz ovog starca njegov maksimum. Videću šta kineska braća mogu da ponude za njega.

Sve u svemu nije loše za jednog starkelju od teleskopa koji već ima za sobom 60 godina….